Jasna Bajraktarević o depresiji i anksioznosti: Nemojte ćutati i zatvarati se, jer pokazati slabost je snaga jakih

Depresija i anksioznost ubijaju tiho i podmuklo. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije iz 2021. od depresije boluje 3,8% svjetske populacije, uključujući 5,0% odraslih i 5,7% odraslih osoba starijih od 60 godina. To je bolest koja je nevidljivi, nečujni, tihi ubica, koja podmuklo, ali vrlo uspješno, otima naše najbliže. Nevidljiva je, jer na prvu ne boli, a podmukla, jer vrlo tiho i gotovo nečujno umije dovesti oboljele do samoubistva.

Depresija se vrlo kasno ili gotovo nikako ne otkrije

Pretpostavlja se da oko 280 miliona ljudi u svijetu pati od depresije. Karakteriziraju je vrlo učestale promjene raspoloženja i različiti, često vrlo neuobičajeni emocionalni odgovori na izazove u svakodnevnom životu. Izostanak uobičajene emocionalne reakcije, gubitak volje, inicijative, energije, interesa, izražen osjećaj krivice, poremećaji pažnje, emocionalne smetnje, nesanica, potištenost, osjećaj beznađa samo su neki od simptoma depresije.

Depresija je nevidljivi ubica

Oboljeti od depresije može svako. Iako depresija može biti gotovo neprimjetna, slabije ili umjereno izražena do vrlo teška depresija koja ostavlja vrlo teške posljedice na naše zdravstveno stanje i može uzrokovati probleme na poslu, u školi, u porodici, s partnerima, djecom…I ako se ne primjeti i ne liječi na vrijeme, nerijetko dovede i do samoubistva. Treba napomenuti da preko 700 000 ljudi umre od samoubistva svake godine. Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod 15-29-togodišnjaka.

Razgovaramo sa doktoricom psiholoških nauka i redovnom profesoricom Univerziteta u Sarajevu, terapeuticom Jasnom Bajraktarević, koja vodi Psihološko savjetovalište PsychoPractice u Sarajevu, o depresiji i anksioznosti i kako ih spriječiti.

prof. Jasna Bajraktarević

Za dve godine koliko smo proveli u pandemiji promenila se civilizacija, promenilo se 7,5 milijardi ljudi. Ljudi su počeli da se osećaju melahnolično i da se pitaju jesu li u depresiji. Sve imam, sve je u redu, ali se osećam loše. Nemam više osećaj sreće, ne radujem se više ničemu, ništa me ne čini usplahirenim, uzbuđenim kao nekada. To je nešto što svi osećamo. Kao što osećamo i ovu ekonomsku i političku anksioznost u koju nas uvlače velike sile i ovaj svet koji nas okružuju, da li je s namerom ili ne, zaista više ne želim da tumačim, ali definitivno corona je ostavila posledice”.

Nakon dvogodišnjeg perioda pandemije u kojem smo bili zatvoreni u velikoj mjeri smo se otuđili i od izalazaka i od druženja, izlazaka na večeru, porodičnih okupljanja. “Otuđili smo se od i onih prijateljskih poseta gde smo smeli da kažemo šta mislimo. Sada osećate anskioznost kad treba da napustite dom. Dakle, sve ovo je posledica, za šta nismo krivi, nismo odgovorni, nismo mogli da uradimo ništa drugačije, jer nije do nas. Ali hajde da vidimo šta jeste?”, poručuje Jasna Bajraktarević.


Pročitajte više: Jasna Bajraktarević: Dramatične promjene u posljednjih 20 godina dovele su nas do anksioznosti


Kako da pomognemo sebi i da se ne osjećamo depresivno i anksiozno?

Stanite. Konsolidujte svoje redove. Odredite ljude koji vas pune emocijom i stvorite svoj mikrosvet. U ovom momentu to je jedino što možete i morate učiniti. Ne postoji dugačiji način. Doći će vreme kad ćemo se moći ponovo otvoriti, kad ćemo prestati da se plašimo. Ali ovaj naš balkanski i ovaj evropski deo Planete, ratovi, pretnja energetskim balansima, izbori koji nas vraćaju u najgore stanje međusobne mržnje i ovaj osećaj da se nigde nismo pomerili za ovih 30 godina, sve je to tu da bismo se osećali loše, zatvorili u svoje  kuće, ne reagovali i pustili da zlo i dalje ide oko nas”, poručuje nam profesorica Bajraktarević.

Depresija

Bivajući dijelom prkosne generacije 60-tih koja nikad neće prestati da se bori Jasna Bajrakterević danas tvrdi “da bi svima oko sebe u vrijeme prije corone rekla da ima nade da se borimo i idemo dalje.” Ali da je sada, nakon corone, promijenila način svoje borbe.

Sad se borim za svakog svog klijenta. Sad se borim za to da kažem da nismo bolesni, nismo ludi, nismo napravili pogrešne izbore. Nalazimo se u ovom trenutku u vremenu jedne svetske krize, kojih je bilo dosta u proteklom periodu, ali izvući ćemo se što ovog momenta nećemo menjati svet, isključićemo sve informativne programe koji nas uvlače u rat, glad, hladnoću, inflaciju, nemanje egzistencije, jer su to stvari koje deluju aktivirajuće negativno na našu psihu. Hajde da radimo na sebi, da otkrivamo nove stvari o sebi, nove biznise, nove poslove, da uživamo u novim emeocijama… Pronađite u sebi, u svom miskrosvetu nešto što vas veseli, neki film, seriju, napravite promenu vašeg posla, štagod, ali samo nemojte odustajati od sebe”, poručuje nam prof. Bajraktarević.

Svakom pojedincu prof. Bajraktarević poručuje da za njega u ovom momentu makrosvijet ne postoji, jer sve što se dešava u ovom trenutku je tu da vrlo negativno djeluje na pojedinca. Po njenom mišljenju ova “neoliberalna globalizacija, ko zna koja po redu u našem razvoju čovječanstva, trenutno je za pojedinca vrlo loša i negativna, i da bi pojedinac opstao ne treba da razgovara više o tome, nego treba da gradi neke svoje trenutke u kojima se oseća dobro, da oboji svoj prostor s pun svetla, ljubavi, topline, da bude drugačji i da nam samo to bude cilj”. 

Mentalno zdravlje

Dakle, nismo depresivni, melaholčni, anksiozni. Nemamo anskiozne napade koji ne mogu da se promene. Ja sam svedok tome da se sve što radimo možemo popraviti, jer otkrivam uzroke i načine kako to možete popraviti. Anksioznost i anksiozni napadi su zapravo poruka našeg mozga nama, to je nemoć da se izborimo s onim što više ne možemo da podnesemo. Kad to shvatimo onda krenimo da radimo na sebi, da li uz pomoć psihologa ili sami ili uz pomoć prijatelja, svejedno. Još uvek ima puno načina da rešite svoje probleme. Najgora stvar je ćutati, zatvoriti se, strahovati i smatrati da je slabost pokazati slabost. Ne, to je zapravo snaga jakih”, poručuje na kraju prof. Jasna Bajraktervić.

Photo: Women in Adria/mentalhealth.ie/borepanda/psychiatrycenter.uk

Ne propustite najnovije vijesti i najave događaja

* indicates required

POVEZANI ČLANCI

PROČITAJTE JOŠ

PROČITAJTE VIŠE

Kako se zaštititi od sve češćih hakerskih napada?

Danas je nemoguće zamisliti svijet bez tehnologije i digitalnih medija, a svakodnevno korištenje sa sobom nosi potencijalne opasnosti od cyber prevara i napada. Mnogi...